Podela biciklizma u zemlji Srbiji.

Podela biciklizma u Srbiji

U načelu, mogu da se podele u sedam grupa.

 

1. Egzibicionisti
Postoje tri podvrste u okviru ove grupe, a svima je zajednička želja da budu primećeni.

a) Likra likovi
Najčešće su muškog pola, ali sreću se i ženski poklonici ovog stila. Spremni su da obuku kompletnu aerodinamičnu opremu, počevši od biciklističkih pantalona, preko uskih majica i jakni, pa sve do kacige, rukavica, naočara i kamašni, da bi se provozali desetak minuta po centru grada ili okrenuli jedan krug oko Ade. Skloni su druženju, ali samo sa sebi sličnima. Bicikli su im najčešće poznatih marki i veoma skupi.

b) Fensi ekipa
Podjednako su zastupljeni i muškarci i žene. Jedino što ih zanima jeste stil. Voze se tip-top sređeni, često i u odelima ili elegantnim suknjama, ali šta je malo nepraktičnosti nasparam tolikih pogleda. Bicikli su im mahom klasični i otmeni. Gnušaju se brzine. Opsednuti su detaljima. Muškarci vole da nose kačkete i šalove, a devojke grejače za uši i skupe čizme. Takođe su skloni druženju isključivo sa sebi sličnima. Onog dana kada vožnja bicikla postane opšteprihvaćena, počeće da voze trotinete, ili nešto slično.

c) Gradski ratnici
Termin kojeg se sablažnjavaju jer su oni, je l’ te, urban warriors. To su, uglavnom, muškarci (mada, nađe se i koja devojka) oko tridesete, često iskompleksirani. Oblače se naizgled neobavezno, ali i najmanja pojedinost dobro je smišljena. U potrazi za adrenalinom kreću se najprometnijim bulevarima. Obožavaju riskantno provlačenje između automobila i nizbrdice. Neskloni su druženju. Zlo i naopako ako ih neko primeti da voze biciklističkom stazom.

2. Ekolozi
Grupa sastavljena pretežno od Roma. Nađe se među njima i poneki gubitnik u tranziciji druge nacionalnosti. Skupljaju staru hartiju i bicikli im služe samo kao prevozno sredstvo. Često je reč, zapravo, o triciklima, sumnjivih kočnica i upravljivosti, gde prepravljen prednji deo nosi kavez za kartone i papir. Stil odevanja im je neobavezan. Pripadnici pojedinih grupa ne smatraju ih pravim biciklistima, što ekologe ne uzbuđuje previše. Za razliku od ostalih, jedini, zapravo, rade nešto korisno.

3. Brđani
Naizgled obični građani koji svaki trenutak, koliko im to okolnosti dozvoljavaju, koriste da odu u što udaljeniju vukojebinu, gde uživaju u vožnji. Često se pitaju zašto je čovek uopšte napuštao taj raj na zemlji i preselio se u smrdljive gradove, sve dok na kraju vikenda ne učine isto. Od ekologa se razlikuju po tome što vožnju bicikla upražnjavaju iz čistog zdovoljstva. Mada je mogućnost da ih sretnete srazmerno mala, vrlo su druželjubivi; osim ako ih ne podsetite da do planina dolaze vozilima koje pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem i da bi njihova ljubav prema prirodi bila znatno jednostavnija ako bi se preselili u neko zabito selo.

4. Sportisti
Svi oni koji treniraju biciklizam, trijatlon ili koriste vožnju kao deo fizičkih priprema za neki drugi sport. Neiskusan posmatrač može da ih pomeša sa likra likovima. Mala je mogućnost da ćete ih uočiti u gradu.

Voze izuzetno brzo, obično u grupi, a često ih prati i servisno vozilo. Pokazuju neočekivanu odbojnost prema biciklu kao prevoznom sredstvu.

Najbolje su organizovani, ali se i najčešće povređuju, što je i glavni razlog zbog kojeg depiliraju noge.

5. Akrobate
Pojavljuju se početkom osamdesetih, nadahnuti filmovima BMX-banditi i E.T. (obavezno pogledati kraj). Povećava im se broj otkad je napravljeno nekoliko skejt-parkova koje sve više koriste. Sedište spuštaju što je moguće niže. Ovo bi se i moglo razumeti kao zaštita od, khm, nezgodnih povreda prilikom skokova. Ali zato ostaje nejasna njihova čudna sklonost da isto čine i s obaveznim širokim farmerkama, tako da nije retkost da im se vidi donji veš i pola dupeta. Druže se samo međusobno, gde razvijaju snažno osećanje zajedništva.

6. Poštari
U manjim mestim i na periferiji većih gradova poštari imaju službene bicikle. Koriste ih iskllučivo tokom radnog vremena i ljubomorni su na kolege kojima su zapali skuteri. Ne raduje ih previše podatak da se pošta i u nekim od najrazvijenijih zemalja (Danska, Holandija, Belgija…) raznosi biciklima. Nose plave uniforme, dok su im dvotočkaši žuti.

7. Polunormalni
Najbrojnija skupina. Odlikuje ih izuzetna šarolikost kada je reč o uzrastu, obrazovanju, imovinskom statusu, pogledu na svet… Voze bicikl iz svakojakih razloga; dosada, rekreacija, siromaštvo, druženje, nesanica, inspiracija, depresija, radoznalost… Iako povremeno pokazuju slonosti ka nekoj od gorenavedenih kategorija, ne mogu da se svrstaju ni u jednu od njih. Naziv su dobili zato što se i pored gotovo nikakve biciklističke infrastrukture, nevaspitanih i bezobraznih vozača automobila, u najboljem slučaju ravnodušnog odnosa okoline i još mnogo drugih nepovoljnih okolnosti, usuđuju da zavrte pedale i uživaju u vožnji bicikla.