Druženje sa MTB Družinom počinje pre skoro 4 godine ali se čini kao da traje nekoliko decenija.Ekipa koja na sebi svojstven način uspeva da rešava probleme na lokalu sa kojima se većina klubova u zemlji neuspešno nosi. Bilo da se sa njima srećemo kao sa domaćinima ili da ih gostimo, ili da zajedno gostujemo nekoj trećoj ekipi – osećaj je isti. Ljudi koji jednako uživaju u vožnji i prirodi koliko u odmoru i druženju, ne mogu imati bolju preporuku.
Članstvo Družine je veoma dobar spoj različitih karaktera, što je još jedna u nizu potvrda biciklizma kao aktivnosti koja izvlači najbolje iz ljudi kako bi ih ujedinila. Kao istinski promoteri biciklizma, ne samo da privlače veliki broj ljudi da im se priključe, već se može reći i da su jedina ekipa koja uspešno radi na podmlatku. I na taj način postavljaju standarde u rekreativnom biciklizmu Srbije a ta činjenica nas čini željnima njihovog društva. Kod svih vozača Družine, bez obzira na stil vožnje koji vole, lako se uočava da dobro barataju svojim bajkovima bez obzira na dužinu biciklističkog staža, što govori i o tome da se svakom novom članu posvećuje puno pažnje tokom vožnji. I tako sve dok iskusniji ne procene da se isti može nazvati dostojnim pripadnikom Družine.
O akcijama koje organizuju vrlo brzo se čuje u biciklističkom svetu a posebno je interesantno da se bave negovanjem prirode kroz aktivnosti za vreme kojih se ne okreću pedale. Za njihovu promociju je naročito bitna akcija „Fruškogorski meni“ koja je jedna od omiljenih u kalendaru Udruženja srpskih biciklista. Dva Menija koja smo probali kao i jedna zakuska u vidu Fruškogorske transverzale, učinili su da zavolimo ukus Fruške Gore, da u ranu zoru uživamo u mešavini Čortanovačke šume i širini Dunava. Na tome im neizmerno hvala!
Tog oktobra 2012, otišli smo na Valjevske planine u nama još nepoznate predele na novu MTB pustolovinu… Upoznajući se polako sa ostalim klubovima iz Srbije, čuli smo za za klub iz Inđije pod nazivom MTB Družina koji je po rečima prisutnih jedan od najmnogobrojnijih u državi, ali ispostaviće se, na našu veliku žalost niko od njihovih članova nije mogao da prisustvuje vožnji… Prvi kontakt sa MTB Družinom, ostvaruje se na planini Rtanj 2013 – te godine, i od tada naše prijateljstvo ne prestaje… U junu 2013 – te godine organizuju njihovu „ Fruškogorski menu vol. 1“ dvodnevnu vožnju, a mi kao gosti na domaćem terenu Fruške Gore, bili smo fascinirani njihovim timskim duhom , zalaganjem i organizacijom na druženju koje je okupilo preko 50 biciklista iz svih krajeva Srbije… Detalje Vam nećemo otkrivati, pokušaćemo da vas zainteresujemo da prisustvujete narednoj njihovoj organizaciji, jer pored naporne i dobre vožnje, biće Vam zagarantovano i kvalitetno druženje… „Fruškogorski menu vol. 2“ protiče u sličnom ambijentu sa organizacijom podignutom na još jedan stepenik više… Pružili ste nam momente koje ćemo dugo pamtiti…. Vidimo se na fruškogorskom meniju vol 3…..
Kao predstavnik grupe ljudi, ljubitelja druženja sa prirodom i uživanja u njoj na pogon proistekao iz jedne glave, dve noge i dva točka, sa osnovnim ciljem doživljaja adrenalinskog ispunjenja, okupljene oko naziva Hedonia dajem sebi za shodno da pišem po ovoj stranici u ime svih nas. Naziv naše grupe navodi na to da smo uživaoci svega gore pomenutog radi zadovoljenja svog hedonističkog nagona.
Sa Ekipom MTB Družine smo se upoznali na akcijama po Srbiji znatno pre prvog našeg odlaska na njihovu akciju na Fruškoj gori. Još tada je bilo jasno da je to jedna dobro organizovana ekipa po njihovom odzivu na akcije ostalih udruženja, jednostavno su u najvećem broju slučajeva bili najbrojniji. Prvim dolaskom u Čortanovački planinarski dom Kozarica, ušuškanom u okolne šume nedaleko od obale reke Dunav, dolazimo do zaključka da je Družina mnogo veća od onoga šta se moglo pretpostaviti. O veličini ne treba govoriti ništa više od toga da ta brojnost ljudi okupljena oko iste ideje je za svaku pohvalu i primer ostalima.
Sam doček gostiju je začinjen jednom obimnom gastronomskom večerom na Sremački način uz lokalne specijalitete pečenje i kobasice, zalivene dobrim pivom. Sledeći dan posle laganog doručka, par rakija zbog bolje cirkulacije i pakovanja šatora krećemo na osnovu sveg našeg druženja, pedalanje na Fruškogorske vrhove, obišavši pri tome Sremske karlovce i Stražilovo, onda brz spust kroz šumsku dobro uređenu stazu pa vožnja kotlinom preko livada oivičenih šumovitim brdima, zatim ponovo težinski, zahvaljujući poznavanju terena naših domaćina, ne zahtevan uspon pa tehnički dobar spust. Gore-dole ritam nas je pratio ceo dan dok nismo stigli na jedan od vrhova ove naše polu divlje lepotice, tu nas je sačekao već postavljen kamp, tako da smo posle osvežavanja odmah utrčali u kazan sa gulašom i izašli iz njega tek kada smo zadovoljili svoje potreba za hranom i više nego što je bilo potrebno. Spavanje na planini, osećaj za lepo pamćenje a tek buđenje u cik zore, prosto da ne poveruješ koliko je dug dan kada se tako rano ustane. Ponovo vožnja gore-dole i ponovo osećaj ispunjenosti, zadovoljstvo i osmeh na licima… Na povratku u Čortanovce nas čeka vruće pečenje u ogromnim količinama, domaćini su se verovatno vodili onom starom: „Ne bi dosta dok ne osta“, a Bogami i ostalo je, nismo mogli da savladamo sve šta je doneto.
Na kraju šta reći, rastanak sa zadovoljstvom i osmesima na licima svih i naravno sa nezadovoljstvom jer nikome nije bilo dovoljno da se samo dva dana družimo uz odlično gostoprimstvo našeg domaćina MTB Družine, što su dokazali dobrim menijem: odlično poznavanje i odabir staza, dobro druženje, koordinacija same organizacije.
Sa željom da ponovo budemo Veši gosti a i vi naši, do skorog viđenja,
Ajduci
Naše prvo “zvanično” druženje sa Inđijskom ekipom, a ujedno i prvo krstarenje fruškogorskim šumama na voljena nam dva točka, bilo je na Fruškogorskom meniju 2014. Sa obzirom da smo navikli na tumbanje po planinama centralne i istočne Srbije, Fruška Gora sa nešto preko 500 metara nadmorske visine nam do tada nije delovala naročito primamljivo. Međutim, posle par sjajnih sjurova sa veselom družinom, siguran sam da i ove godine dolazimo u Čortanovce na već čuvene kobaje.
