Kao najmlađi izdanak porodice Hemun koja se, pored privatnog biznisa, vrlo uspešno bavi i biciklizmom, Đole je imao tu (ne)sreću da se najviše namuči kako bi izborio svoje mesto u aleji velikana inđijskog brdsko-planinskog biciklizma. Pored oca Saleta, čoveka zbog čijih domaćih kobasica polovina učesnika godišnje akcije MTB Družine „Fruškoghorski meni“ odluči da učestvuje na njoj, i brata Ivana, jednog od osnivača kluba, Đole je morao pronalaziti alternativne načine da se domogne svoje stranice istorije kluba. U tome je uspeo vrlo brzo, izdvojivši se od ostalih biciklista po svojim suicidnim performansima od kojih se sasvim prosečnom posmatraču koji sa nevericom gleda sa strane, ledi krv u žilama. Njegova biciklstička filozofija je jasna: „Penjati se da bi se spustio“ i zbog toga ga na planini jednog trenutka možemo videti u veoma nervoznom izdanju a već sledećeg, kada stigne do najviše tačke i krene željno očekivani spust, u potpuno sumanutom, za ludačka dela sposobnom stanju. A da sve ovo nije preterivanje govori i podatak da je on svojim vratolomijama privukao pažnju filmskih stvaraoca pa uskoro treba očekivati prve kadrove iz dokumentarnog filma „Đole suludi“.
- Location: Inđija
